Jerkan i Šerac - Imao sam curu Anu

Zapjevat ću curama po volji Kako one žive u nevolji Kako žive u nevolji kletoj Sve na ovoj zemljici prokletoj. Jedna cura u selu je bila Ta je cura poznata momcima Kod momaka pošteno se vlada Tog slučaja nitko se ne nada. Jedan momak u selu je bio Na svake je šalu navodio Na srdžavu šalu je navede A on mladu neće da odvede. Curu loše poslužila sreća Pa je s lolom ostala noseća Cura svoje proklinjala oči I riješila da u vodu skoči. Kad je mila vodi dolazila Ovako je vodi govorila: Dobro jutro, vodice studena, Mladost moja tebi je suđena. Ja se volim za tebe udati Neg sramotu moju dočekati Kriva jesam, vodi se udajem Na rastanku uspomenu dajem. Gdjes moj dragi na kojoj si strani U kojoj si vojničkoj kafani Ja se spremam na daleke pute Moram svoje da ukvasim skute Ne kvasim ih što mi je vrućina već ih kvasim kakva je sudbina Maramicom povezuje oči Zbogom reče i u vodu skoči Tri je dana nosi voda bijela Nosila je do Svilaja sijela Otud Anu nazad povratiše U veliki magaz ispratiše Leži Ana tri bijela dana Dok ne dođe komisija glavna. Al kad glavna komisija dođe Odmah Anu pregledavat pođe Doktor para sudac da progovara Pisar piše – nema Ane više. Stari otac plače i uzdiše: Džabe vama pero i papiri, Moje Ane nitko ne namiri. Sa svih sela dolaze curice I donose bijele maramice Čim će Ani prekrivati lice Zbogom Ano ti nama halali Nek se stide po selu bećari Što su tebe mladu prevarili Mladost tvoju u zemlju spremili